Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić


Isto­ri­ja ko­ja se kod nas i na Bal­ka­nu od­vi­ja­la – u okvi­ru Dru­gog svjet­skog ra­ta raz­li­či­to se na­zi­va­la i u vre­me­nu, i u pro­sto­ru. Kod nas se to vri­je­me na­zi­va­lo Na­rod­nooslo­bo­di­lač­kom bor­bom – kra­ti­ca NOB, što u se­bi sa­dr­ži i ide­o­lo­šku od­red­ni­cu. Po­tom je ta od­red­ni­ca još ja­če op­te­re­će­na ide­o­lo­gi­jom – ka­da se po­če­la na­zi­va­ti Na­rod­nooslo­bo­di­lač­kim po­kre­tom ili skra­će­no – NOP. Pu­no ide­o­lo­ško ime do­bi­la je ka­da se to isto vri­je­me, taj isti do­ga­đaj – po­čeo na­zi­va­ti – Na­rod­nom re­vo­lu­ci­jom, pa i sa­mo – Re­vo­lu­ci­jom. Upra­vo je Re­vo­lu­ci­ja bi­la vo­do­djel­ni­ca svih ka­sni­jih po­dje­la. Za osno­vu je ima­la du­bo­ke ko­ri­je­ne. Za­to će­mo se pod­sje­ti­ti, upra­vo, tih du­bo­kih kori­je­na.
Pr­vi pri­mjer. Po­če­će­mo od ve­li­kog fran­cu­sko-pru­skog ra­ta. De­sio se 1870. go­di­ne. Fran­cu­ska i Pru­ska su se odav­no rva­le oko pre­vla­sti u tom di­je­lu Evro­pe. Na­kon po­zna­te Fran­cu­ske bur­žo­a­ske re­vo­lu­ci­je 1789. Fran­cu­ska je ima­la pre­moć u mno­go če­mu. I pre­stiž što je po­da­ri­la svi­je­tu one vr­lo po­zna­te slo­ga­ne: slo­bo­da, brat­stvo, jed­na­kost, što na fran­cu­skom je­zi­ku još ljep­še zvu­či: la li­berté, fra­ter­nité etéga­lité. Me­lo­dič­ni­je. I ta me­lo­di­ja se i da­nas ra­do slu­ša. Iz nje je iz­ra­sla i ču­ve­na fran­cu­ska him­na Mar­se­lje­za.
U okvi­ru tog fran­cu­sko-pru­skog ra­ta 1870. de­si­la se Pa­ri­ska ko­mu­na – pr­va so­ci­ja­li­stič­ka re­vo­lu­ci­ja na pla­ne­ti ze­mlji. Tra­ja­la je ma­nje od tri mje­se­ca. Obi­lje­ži­la je svo­je vri­je­me. Po­slu­ži­la je i kao pri­mjer – uzor dru­gi­ma, ko­ji su je sli­je­di­li.
Dru­gi pri­mjer. U vri­je­me Pr­vog svjet­skog ra­ta 1914-1918, car­ska Ru­si­ja je bi­la va­žan su­di­o­nik – na pra­voj stra­ni isto­ri­je. I upra­vo u naj­ve­ćem je­ku rat­nih ope­ra­ci­ja ši­rih raz­mje­ra – u Ru­si­ji je kre­nu­la Ok­to­bar­ska re­vo­lu­ci­ja 1917. go­di­ne. Sku­po je Ru­si­ju ko­štao taj re­vo­lu­ci­o­nar­ni pre­vrat, ko­ji je uklo­nio sa isto­rij­ske po­zor­ni­ce i ru­sku car­sku po­ro­di­cu Ro­ma­nov i bit­no skra­tio gra­ni­ce ne­ka­da moć­nog ru­skog car­stva. Da ne na­vo­di­mo broj­ne žr­tve su­ro­vog bra­to­u­bi­lač­kog ra­ta.
Tre­ći pri­mje­ri. Re­vo­lu­ci­ja na ovim na­šim pro­sto­ri­ma de­ša­va­la se, ta­ko­đe, u vri­je­me ka­da su na­ša dr­ža­va i svi nje­ni na­ro­di vo­di­li sud­bo­no­snu an­ti­fa­ši­stič­ku bor­bu 1941.-1945. Usta­ni­ci su no­si­li za­sta­ve: ju­go­slo­ven­sku tro­boj­ku, so­vjet­sku dr­žav­nu za­sta­vu, cr­ve­nu par­tij­sku za­sta­vu, čak sa sr­pom i če­ki­ćem kao re­vo­lu­ci­o­nar­nim zna­me­njem. Vi­dje­li smo, već, ka­ko je na­zi­va­na ta bor­ba. A sa­da će­mo ob­ja­sni­ti i za­što. Od nje­nog po­čet­ka – an­ti­fa­ši­stič­kim jul­skim ustan­kom 1941. go­di­ne – is­ka­za­na je na­mje­ra da će za­po­če­ta bor­ba oba­ve­zno do­ve­sti do oslo­bo­đe­nja, kao kra­njeg ci­lja. Ali i do iz­vje­sno-no­vog. Pri­sje­ća­mo se Ti­to­vih ri­je­či da Na­rod­no­o­slo­bo­di­lač­ka bor­ba ne bi ima­la uspje­ha, ako sa oslo­bo­đe­njem ne bi do­šlo i do pot­pu­nog so­ci­jal­nog i sva­kog dru­gog oslo­bo­đe­nja – svih nje­nih na­ro­da. Li­je­po for­mu­li­sa­ni sta­vo­vi mo­gu na­ći po­kri­će u broj­nim do­ku­men­ti­ma da je u stva­ri ri­ječ o re­vo­lu­ci­ji. Ko ni­je sa na­ma – on je pro­tiv nas. Za­to se već kra­jem 1941. go­di­ne ja­vlja­ju i Re­pu­bli­ke - Užič­ka, Du­ri­mi­tor­ska, Fo­čan­ska, pa sve ta­ko do AV­NOJ-ev­ske. Pri­sje­ća­mo se još i Ti­to­vih ri­je­ču u po­gle­du bu­duć­no­sti Ko­so­va i Me­to­hi­je: Ti­to je obe­ća­vao da ne­će bi­ti ni­ka­kvih pro­ble­ma sa Ko­so­vom i Me­to­hi­jom „uko­li­ko u Al­ba­ni­ji po­bi­je­de an­ti­im­pe­ri­ja­li­stič­ke sna­ge i pro­gre­siv­ni re­žim“ i „ako Al­ba­ni­ja za­i­sta bu­de ostva­re­na kao de­mo­krat­ska an­ti­im­pe­ri­ja­li­stič­ka dr­žav­na tvo­re­vi­na“ (84). Ko­mu­ni­stič­ki li­de­ri Cr­ne Go­re – to su dje­li­mič­no ubla­ži­li obe­ća­njem da će za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju – tra­ži­ti od Al­ba­ni­je Ska­dar, ko­ji je, ka­ko su na­ve­li, bio sred­njo­vje­kov­ni cen­tar srp­skog car­stva“. U isto vri­je­me pro­tiv­ni­ci re­pu­bli­ke u ze­mlji – pro­gla­ša­va­ni su za ko­la­bo­ra­ci­o­ni­ste i iz­daj­ni­ke. Ba­če­na bra­to­u­bi­lač­ka ru­ka­vi­ca je pri­hva­će­na. Na dru­goj stra­ni za­jed­nič­kog fron­ta go­vo­ri­lo se da su naj­ve­ći ne­pri­ja­te­lji na­ro­da i ze­mlje – ne oku­pa­to­ri, jer je oku­pa­ci­ja pri­vre­me­na i pro­ći će kad-tad, mno­go ve­ći ne­pri­ja­te­lji su ko­mu­ni­sti! Ako oni po­bi­je­de – osta­će za sva vre­me­na – sta­nje bez­vla­šća i pa­ro­la­ške de­mo­kra­ti­je. Ta­ko je i kod jed­nih i kod dru­gih – bo­ra­ca, bi­la pri­mar­na me­đu­sob­na bor­ba, a ne an­ti­fa­ši­stič­ka, ka­kav je ka­rak­ter ima­la u sa­mom po­čet­ku 1941. go­di­ne. Jed­ni su se bo­ri­li za re­pu­bli­ku, a dru­gi za ob­no­vu mo­nar­hi­je.
Dru­go je pak pi­ta­nje či­ja je od­go­vor­nost za ta­kav tok an­ti­fa­ši­stič­ke bor­be na ovim na­šim pro­sto­ri­ma. I an­ti­fa­ši­sti u dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma ima­li su dva, pa i tri an­ti­fa­ši­stič­ka po­kre­ta. Naj­bo­lji pri­mjer su su­sjed­ne Al­ba­ni­ja i Grč­ka, s ko­ji­ma je ostva­re­na pu­na sa­rad­nja. Naj­i­zra­zi­ti­ji je bio po­kret ot­po­ra u Polj­skoj – gdje su sko­ro pod­jed­na­ki bi­li Kra­jo­va i Lu­do­va ar­mi­ja. Naj­u­por­ni­ji i naj­ma­sov­ni­ji je bio po­kret ot­po­ra – la re­si­sten­ce u Fran­cu­skoj. U Ukra­ji­ni i SSSR-u je, iz da­na u dan ra­stao ot­por, pod slo­ga­nom ,,Dlя Ro­di­nu''! Pri­ku­pio sam pi­sma na smrt osu­đe­nih pri­pad­ni­ka po­kre­ta opo­ra u Evro­pi, ko­ji su bi­li re­spek­ta­bil­na sna­ga an­ti­fa­ši­zma po­ko­re­ne Evro­pe. Sve nji­ho­ve po­ru­ke mo­gle bi se pod­ve­sti pod sti­ho­ve po­zna­tog na­šeg pje­sni­ka Ka­ju­ha: ,,Znaš, maj­ko, li­je­po je ži­vje­ti, ali za ono za­što sam umro, htio bih još jed­nom umri­je­ti''.
I tu bih sta­vio tač­ku na ovaj krat­ki ela­bo­rat s uvje­re­njem da isto­ri­o­gra­fi­ja još ni­je da­la pra­vi i pu­ni od­go­vor na otvo­re­no pi­ta­nje: či­ja je od­go­vor­nost za ona­kav tok an­ti­fa­ši­zma na ovim na­šim pro­sto­ri­ma. Ako je to i da­lje ta­ko bit­no. ,,Tem­pus ru­it'', što u pre­vo­du zna­či ,,Vri­je­me te­če svo­jim to­kom''.
Da­nas je pra­vi ha­os na te­re­nu ide­ja. U ze­mlja­ma fa­ši­zma – vr­lo je jak an­ti­fa­ši­zam. I obrat­no: u ze­mlja­ma an­ti­fa­ši­zma sve ja­či su neo­fa­ši­sti. Ima tu do­sta zbu­nje­no­sti ko­je tra­že od­go­vor: šta je da­nas fa­ši­zam, a šta an­ti­fa­ši­zam.